Zapošljavanje stranca u 2026: jedinstvena dozvola za boravak i rad i šta plaća poslodavac
Do 2024. je stranac koji je hteo da radi u Srbiji vodio dva odvojena postupka: dozvolu za privremeni boravak i, posebno, radnu dozvolu. Danas se to radi jednim zahtevom — jedinstvenom dozvolom za privremeni boravak i rad. Za poslodavca to znači manje papira, ali i dalje jedan redosled koraka koji se ne sme obrnuti: dozvola prvo, ugovor o radu i prijava na osiguranje odmah zatim.
Ovaj tekst pokriva postupak iz ugla poslodavca — ko podnosi zahtev, koliko traje, i, najvažnije za planiranje budžeta, koliko strani zaposleni zaista košta.
Šta je jedinstvena dozvola
To je jedan dokument koji stranu državljanku ili državljanina istovremeno ovlašćuje i na boravak i na rad u Srbiji. Izdaje ga Ministarstvo unutrašnjih poslova kao biometrijski dokument.
Izdaje se kada je osnov boravka rad, i to za nekoliko situacija:
- zapošljavanje po ugovoru o radu kod poslodavca u Srbiji,
- posebni slučajevi zapošljavanja — upućena lica, premeštaj u okviru privrednog društva, nezavisni profesionalci, osposobljavanje i usavršavanje,
- samozapošljavanje — kada stranac obavlja delatnost preko svoje firme ili preduzetničke radnje.
Dozvola se izdaje na period do tri godine, u zavisnosti od osnova i priložene dokumentacije, uz mogućnost obnove.
Ako je osnov boravka nešto drugo — školovanje, spajanje porodice, vlasništvo nad nepokretnošću — reč je o „običnoj” dozvoli za privremeni boravak, koja sama po sebi ne daje pravo na rad.
Postupak i rokovi
Zahtev za jedinstvenu dozvolu podnosi se isključivo elektronski, preko portala Vlade Srbije welcometoserbia.gov.rs. Postupak ide ovako:
| Korak | Ko ga radi | Rok |
|---|---|---|
| Podnošenje elektronskog zahteva | stranac ili poslodavac u njegovo ime | — |
| Test tržišta rada | Nacionalna služba za zapošljavanje | sprovodi se pre odlučivanja, kada je osnov zapošljavanje |
| Odluka o zahtevu | MUP | 15 dana od uredno podnetog zahteva |
| Uzimanje biometrije | stranac lično, u policijskoj upravi | po obaveštenju o odobrenju |
| Preuzimanje dokumenta | stranac | po izradi |
Dva praktična upozorenja. Prvo, rok od 15 dana teče od uredno podnetog zahteva — svaka dopuna dokumentacije ga vraća na početak, pa u praksi treba računati na znatno duže od dve nedelje, naročito kada je potrebna strana dokumentacija sa apostilom i prevodom. Drugo, pasoš mora da važi najmanje tri meseca duže od perioda za koji se traži odobrenje; istek pasoša je jedan od najčešćih razloga za odbacivanje.
Za produženje se zahtev podnosi najranije tri meseca pre isteka važeće dozvole, a najkasnije do njenog isteka. Propušten rok znači nov postupak od nule — i, po pravilu, prekid rada dok se ne reši.
Test tržišta rada
Kada je osnov zapošljavanje ili poseban slučaj zapošljavanja, pre odluke se sprovodi provera da li na domaćem tržištu rada ima odgovarajućih kandidata. Poslodavac se za to obraća Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Praktično: prijavite potrebu za radnikom kod NSZ-a pre nego što stranac podnese zahtev, a ne paralelno.
Šta poslodavac mora da uradi kad dozvola stigne
Ovde prestaje imigracioni deo, a počinje ono što radi knjigovodstvo:
- Ugovor o radu zaključen po Zakonu o radu, na srpskom jeziku, sa svim obaveznim elementima. Za stranca važe ista prava i obaveze kao za domaćeg zaposlenog — od probnog rada do godišnjeg odmora.
- Prijava na obavezno socijalno osiguranje pre stupanja na rad. Prijava posle prvog radnog dana je prekršaj, bez obzira na to što dozvola postoji.
- Obračun zarade i PPP-PD prijava sa svakom isplatom — mehanika je identična kao za domaće zaposlene i opisana je u vodiču kroz obračun zarade i PPP-PD prijavu.
- Praćenje isteka dozvole. Kada dozvola istekne, prestaje osnov za rad — a ugovor o radu ostaje otvoren i stvara obaveze. Rok stavite u kalendar odmah, sa podsetnikom četiri meseca ranije.
Koliko košta strani zaposleni
Ovo je pitanje koje se najčešće postavlja i na koje se najčešće dobije pogrešan odgovor. Poreski tretman zarade stranca po ugovoru o radu je isti kao za domaćeg zaposlenog — nema ni dodatnog nameta ni olakšice samo zato što je zaposleni stranac.
Za bruto zaradu od 150.000 RSD u 2026, uz neoporezivi iznos od 34.221 RSD, porez od 10% i doprinose po stopama 19,9% na teret zaposlenog i 15,15% na teret poslodavca, obračun izgleda ovako:
| Stavka | Iznos |
|---|---|
| Bruto 1 | 150.000 RSD |
| Porez na zaradu (10% na 150.000 − 34.221) | ≈ 11.578 RSD |
| Doprinosi na teret zaposlenog (19,9%) | ≈ 29.850 RSD |
| Neto zarada | ≈ 108.572 RSD |
| Doprinosi na teret poslodavca (15,15%) | ≈ 22.725 RSD |
| Ukupan trošak poslodavca (bruto 2) | ≈ 172.725 RSD |
Razliku između ovih pojmova i način na koji se računa unazad, od neta ka bruto iznosu, objasnili smo u tekstu o razlici između bruto i neto zarade.
Na to dolaze i troškovi koji nisu zarada: naknada za prevoz, eventualno smeštaj, i administrativne takse u postupku dozvole. Ako zapošljavate prvi put, proverite i da li ispunjavate uslove za neku od poreskih olakšica za zapošljavanje — one se vezuju za status novozaposlenog, a ne za državljanstvo.
Poreska rezidentnost — odvojeno pitanje
Dozvola za boravak i poreska rezidentnost nisu isto. Po Zakonu o porezu na dohodak građana, fizičko lice je poreski rezident Srbije ako ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa u Srbiji, ili ako u zemlji boravi 183 dana ili više u periodu od 12 meseci.
To je bitno kada zaposleni ima prihode i van Srbije: rezident se oporezuje na svetski dohodak, nerezident samo na dohodak ostvaren u Srbiji. Kada postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa državom iz koje stranac dolazi, primenjuje se on — uz potvrdu o rezidentnosti. Za zaradu iz srpskog ugovora o radu praktična razlika je po pravilu mala, ali za bonuse, opcije i prihode iz matične kompanije nije.
Često postavljana pitanja
Može li stranac da počne da radi dok se čeka dozvola? Ne. Rad bez odgovarajuće dozvole je prekršaj i za stranca i za poslodavca.
Da li vlasnik firme mora da ima dozvolu? Vlasništvo nad udelom samo po sebi ne zahteva dozvolu. Ako stranac u toj firmi i radi ili je registrovani direktor koji obavlja poslove, potrebna je jedinstvena dozvola po osnovu zapošljavanja ili samozapošljavanja.
Šta ako zaposleni promeni poslodavca? Jedinstvena dozvola je vezana za osnov po kom je izdata. Promena poslodavca po pravilu traži novi postupak — proverite pre nego što potpišete ugovor sa strancem koji već ima dozvolu kod drugog poslodavca.
Da li se doprinosi plaćaju ako je stranac osiguran u svojoj zemlji? Zavisi od toga da li sa tom državom postoji sporazum o socijalnom osiguranju i da li je reč o upućenom licu sa važećom potvrdom. Bez toga, doprinosi se plaćaju u Srbiji.
Koliko traje ceo postupak realno? Zakonski rok za odluku je 15 dana od urednog zahteva, ali sa pribavljanjem dokumentacije, testom tržišta rada i biometrijom planirajte više nedelja. Nemojte ugovarati datum početka rada pre nego što dozvola stigne.
Ako zapošljavate stranca prvi put, javite nam se — u okviru knjigovodstva radimo ugovore o radu, prijave na osiguranje, obračun zarada i pratimo rokove isteka dozvola.
Napomena: tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Uslove i dokumentaciju za konkretan slučaj proverite na portalu
welcometoserbia.gov.rs, kod MUP-a ili sa advokatom za imigraciono pravo.