Godišnji odmor: pravo, naknada zarade i regres (2026)
Godišnji odmor je jedno od osnovnih prava zaposlenih, a uz njega idu i obaveze poslodavca — naknada zarade za vreme odmora i, ako je predviđen, regres. U praksi se najviše grešaka pravi oko tri stvari: srazmernog odmora kod zaposlenih koji nisu radili celu godinu, načina obračuna naknade zarade i mešanja naknade sa regresom. U ovom tekstu objašnjavamo ko ima pravo na odmor, kako se određuje njegova dužina, kako se računa srazmeran deo, šta se tačno isplaćuje za vreme odsustva i koje su najčešće greške poslodavaca.
Pravo na godišnji odmor
Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na godišnji odmor u svakoj kalendarskoj godini. Minimalno trajanje zakonom je određeno na najmanje 20 radnih dana, a konkretna dužina se utvrđuje opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, uz uvećanje po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, stručne spreme i radnog iskustva.
Zaposleni stiče pravo da koristi godišnji odmor nakon mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa. Ako u kalendarskoj godini nije radio pun period, ima pravo na srazmeran deo odmora (po dvanaestinama).
Kako se računa srazmeran deo
Srazmeran odmor se računa po dvanaestinama — za svaki navršeni mesec rada u toj godini pripada jedna dvanaestina godišnjeg fonda dana. Primer: ako je opštim aktom odmor utvrđen na 24 radna dana, a radnik je zasnovao radni odnos 1. jula i radi do kraja godine (6 meseci), pripada mu 6/12 × 24 = 12 radnih dana. Isto pravilo važi i kada radni odnos prestaje pre kraja godine — radniku se priznaje srazmeran deo do dana prestanka.
| Period rada u godini | Pripadajući deo (od 24 dana) |
|---|---|
| ceo period (12 meseci) | 24 dana |
| 6 meseci | 12 dana |
| 3 meseca | 6 dana |
| 1 mesec | 2 dana |
Faktori koji uvećavaju dužinu odmora
Iznad zakonskog minimuma od 20 radnih dana, dužina se uvećava po osnovima koje propisuje opšti akt: doprinos na radu, uslovi rada (otežani/štetni), stručna sprema i radno iskustvo (staž). Zato dva radnika u istoj firmi mogu imati različit broj dana odmora.
Rešenje o godišnjem odmoru
Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, najkasnije 15 dana pre datuma određenog za odmor. Rešenje sadrži vreme i način korišćenja odmora. Pripremljen obrazac rešenja o godišnjem odmoru možete preuzeti na našem sajtu.
Naknada zarade za vreme odmora
Za vreme korišćenja godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade — to nije „dodatak”, već zarada koju bi ostvario da je radio. Naknada se obračunava u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa Zakonom o radu i opštim aktom poslodavca.
To znači da odlazak na godišnji odmor ne sme da umanji zaradu zaposlenog. Na naknadu zarade obračunavaju se porez i doprinosi kao i na redovnu zaradu — porez na zaradu 10% i doprinosi (19,9% na teret zaposlenog, 15,15% na teret poslodavca).
Regres za godišnji odmor
Regres je poseban primanje koje se isplaćuje povodom korišćenja godišnjeg odmora. Za razliku od naknade zarade, regres nije obavezan po Zakonu o radu — njegova isplata, visina i način zavise od opšteg akta poslodavca, ugovora o radu ili kolektivnog ugovora.
Ako je regres ugovoren, poslodavac je dužan da ga isplati pod uslovima koje je sam predvideo. Poreski tretman regresa zavisi od toga kako je definisan, pa preporučujemo da se konkretan slučaj proveri kod knjigovođe ili u aktuelnim propisima Poreske uprave.
Naknada za neiskorišćeni odmor
Ako radni odnos prestane pre nego što je zaposleni iskoristio (ceo ili deo) godišnji odmor na koji ima pravo, poslodavac je dužan da mu isplati novčanu naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, srazmerno broju neiskorišćenih dana. Ova naknada se obračunava i isplaćuje uz konačni obračun pri prestanku radnog odnosa.
Šta poslodavac mora i česte greške
Poslodavac mora da:
- omogući svakom zaposlenom korišćenje odmora u zakonskim rokovima,
- blagovremeno izda rešenje o odmoru (najkasnije 15 dana unapred),
- tačno obračuna naknadu zarade za dane odmora,
- isplati regres ako ga je predvideo opštim aktom,
- pri prestanku radnog odnosa isplati naknadu za neiskorišćene dane.
Česte greške u praksi:
- Umanjenje plate za vreme odmora — pogrešno; naknada mora odgovarati zaradi koju bi radnik ostvario.
- Uskraćivanje srazmernog odmora novozaposlenima ili onima koji odlaze tokom godine.
- Neizdavanje rešenja ili izdavanje na dan kada odmor već počinje.
- Mešanje regresa i naknade — to su dva odvojena primanja.
Često postavljana pitanja
Da li je regres obavezan? Nije po Zakonu o radu. Postaje obavezan samo ako ga poslodavac predvidi opštim aktom, ugovorom o radu ili kolektivnim ugovorom — tada se mora isplatiti pod ugovorenim uslovima.
Može li poslodavac da „isplati” odmor umesto da ga da? Ne za vreme trajanja radnog odnosa — odmor je pravo koje se koristi. Novčana naknada je moguća samo za neiskorišćeni deo pri prestanku radnog odnosa.
Smanjuje li se plata za vreme odmora? Ne. Naknada zarade za odmor jednaka je prosečnoj zaradi iz prethodnih 12 meseci, pa odmor ne sme da umanji primanje.
Koliko unapred dobijam rešenje o odmoru? Najkasnije 15 dana pre početka odmora. Možete koristiti naš obrazac rešenja o godišnjem odmoru.
Kako vam pomažemo
U okviru obračuna zarada vodimo i evidenciju odmora i naknada, tako da su isplate tačne. Pogledajte naše knjigovodstvene usluge ili nam se javite za obračun za vaše zaposlene.
Napomena: tekst je informativnog karaktera. Pravo na odmor i naknadu uređeno je Zakonom o radu — aktuelne odredbe proverite u zakonu i kod Poreske uprave.