Rad na državni praznik: uvećanje zarade od 110% i naknada za one koji ne rade (11. novembar 2026)
Zaposleni koji radi na državni praznik koji je neradni dan ima pravo na zaradu za te sate i na uvećanje od najmanje 110% osnovice — dakle, sat rada na praznik vredi najmanje 2,1 običnog sata. Zaposleni koji tog dana ne radi, a po rasporedu bi radio, dobija naknadu zarade u visini svog proseka za prethodnih 12 meseci. Sledeći takav dan je sreda, 11. novembar 2026 — Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
U nastavku je obračun za obe grupe zaposlenih na istom primeru, i tri situacije u kojima poslodavci najčešće pogreše.
Koji praznici su neradni do kraja zime
Pravo na uvećanu zaradu i na naknadu vezano je za praznik koji je neradni dan. Nisu svi praznici takvi: Dan pobede (9. maj) i Sveti Sava, Vidovdan i dani sećanja obeležavaju se radno, pa za rad tih dana nema uvećanja.
| Praznik | Datum | Dan u nedelji |
|---|---|---|
| Dan primirja u Prvom svetskom ratu | 11. novembar 2026. | sreda |
| Nova godina | 1. i 2. januar 2027. | petak i subota |
| Prvi dan Božića | 7. januar 2027. | četvrtak |
| Sretenje — Dan državnosti | 15. i 16. februar 2027. | ponedeljak i utorak |
Ako državni praznik padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. Za subotu takvo pravilo ne postoji — 2. januar 2027. se ne „prenosi” na ponedeljak. Ceo spisak za tekuću godinu je u našem pregledu neradnih dana u 2026.
Ko uopšte sme da radi na praznik?
Zakon o državnim i drugim praznicima polazi od toga da se na praznik ne radi, ali dopušta rad tamo gde bi prekid naneo štetu ili gde priroda delatnosti i tehnologija procesa traže neprekidan rad: trgovina, ugostiteljstvo, proizvodnja u smenama, zdravstvo, transport, dežurne službe. Ko radi, određuje poslodavac rasporedom radnog vremena, a svaki tako odrađen sat plaća se po članu 108 Zakona o radu.
Koliko se plaća rad na praznik?
Član 108 propisuje uvećanje od najmanje 110% od osnovice. Osnovica je osnovna zarada zaposlenog — ugovorena zarada za posao koji obavlja i vreme provedeno na radu, bez drugih dodataka. Opšti akt ili ugovor o radu mogu predvideti veći procenat, manji ne mogu.
Primer. Milica radi u maloprodaji, osnovna zarada joj je 120.000 RSD bruto mesečno. Novembar 2026. ima 21 radni dan, odnosno 168 sati. Raspoređena je da radi u sredu, 11. novembra, punih 8 sati.
| Stavka | Obračun | Iznos (RSD bruto) |
|---|---|---|
| Vrednost radnog sata | 120.000 / 168 | 714,29 |
| Zarada za 8 sati rada 11.11. | 8 × 714,29 | 5.714,29 |
| Uvećanje za rad na praznik (110%) | 8 × 714,29 × 110% | 6.285,71 |
| Ukupno za taj dan | 12.000,00 | |
| Osnovna zarada za mesec + uvećanje | 120.000 + 6.285,71 | 126.285,71 |
Milica, dakle, za novembar ima 6.285,71 RSD bruto više nego u mesecu bez praznika, pre minulog rada i ostalih dodataka. Uvećanje je deo zarade: na njega idu porez i doprinosi kao na ostatak plate i iskazuje se u obračunskom listiću kao posebna stavka. Koliko od bruto iznosa ostaje u neto, možete proveriti u kalkulatoru zarade.
Koliko dobija zaposleni koji na praznik ne radi?
Njemu pripada naknada zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci (čl. 114), za sate koje bi po rasporedu radio tog dana. To nije isto što i osnovna zarada: u prosek ulaze i ostala primanja koja imaju karakter zarade — minuli rad, prekovremeni sati, bonusi.
Isti primer, drugi zaposleni. Milicin kolega Nenad ima istu osnovnu zaradu, ali je u prethodnih 12 meseci zbog prekovremenog rada i bonusa ukupno zaradio 1.584.000 RSD bruto za 2.088 sati rada. Njegov prosek je 758,62 RSD po satu, pa za 11. novembar dobija 8 × 758,62 = 6.068,96 RSD naknade, umesto 5.714,29 RSD koliko iznosi osam sati njegove osnovne zarade.
Poslodavac koji za praznik jednostavno isplati „redovnu platu” po pravilu isplaćuje manje nego što duguje, čim je zaposleni tokom godine imao bilo kakva primanja preko osnovne zarade.
Tri situacije u kojima se greši
1. Praznik pada na dan nedeljnog odmora. Zaposleni koji radi od ponedeljka do petka nema pravo na naknadu za subotu, 2. januar 2027, jer tog dana po rasporedu ne bi ni radio. Naknada zarade pokriva odsustvo sa rada, a ne sam praznik.
2. Rad na praznik koji je ujedno noćni ili prekovremeni. Uvećanja se sabiraju: kada se istovremeno steknu uslovi po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira pojedinačnih procenata. Sat noćnog rada na praznik nosi najmanje 110% + 26% = 136% uvećanja. Isto važi za prekovremeni rad na praznik.
3. Slobodan dan umesto uvećanja. Zakon o radu ne predviđa zamenu uvećane zarade slobodnim danom. Slobodan dan možete dati povrh toga, ali uvećanje od 110% mora biti obračunato i isplaćeno.
Zaposleni na minimalcu
Minimalna cena rada do kraja 2026. iznosi 371,00 RSD neto po satu i pokriva standardni učinak u punom radnom vremenu. Uvećanje za rad na praznik obračunava se povrh toga — ne može se „utopiti” u minimalnu zaradu. Kako izgleda mesečni obračun, pokazali smo u tekstu o tome kako se obračunava minimalac.
Šta rizikuje poslodavac
Neisplaćena zarada je prekršaj iz člana 273 Zakona o radu, sa kaznom od 800.000 do 2.000.000 RSD za pravno lice i od 300.000 do 500.000 RSD za preduzetnika. Za neisplaćenu naknadu zarade (čl. 114) kazna je po članu 274: od 600.000 do 1.500.000 RSD za pravno lice, odnosno od 200.000 do 400.000 RSD za preduzetnika. Uz to ide i kazna za odgovorno lice, a inspektor rada u praksi prvo traži raspored rada za dan praznika i obračunske listiće za taj mesec.
Često postavljana pitanja
Da li je 11. novembar 2026. neradni dan? Jeste. Dan primirja u Prvom svetskom ratu je državni praznik koji se praznuje neradno; u 2026. pada u sredu.
Dobijam li i naknadu za praznik i uvećanje ako radim? Ne oba. Ko radi, prima zaradu za odrađene sate i uvećanje od najmanje 110%. Naknada zarade pripada onome ko na praznik odsustvuje sa rada.
Važi li uvećanje i za rad od kuće? Važi. Pravo zavisi od toga da li ste po nalogu poslodavca radili na neradni praznik, a ne od mesta rada.
Da li se praznik računa u dane godišnjeg odmora? Ne. Godišnji odmor se računa u radnim danima, a praznik koji je neradni dan ne ulazi u njih.
Šta je sa verskim praznicima drugih veroispovesti? Zaposleni imaju pravo da ne rade na zakonom nabrojane verske praznike svoje veroispovesti — na primer, katolici prvog dana Božića po svom kalendaru, a pripadnici islamske zajednice prvog dana Ramazanskog i Kurbanskog bajrama.
Kako vam mi pomažemo
U obračunu zarada za klijente praznike vodimo po rasporedu rada: ko je radio dobija uvećanje, ko nije — naknadu po proseku, i obe stavke su vidljive na listiću. Pogledajte šta obuhvata naše knjigovodstvo i cene, ili nam se javite.
Napomena: tekst je informativnog karaktera i zasniva se na Zakonu o radu i Zakonu o državnim i drugim praznicima važećim u oktobru 2026. Opšti akt poslodavca ili kolektivni ugovor mogu predvideti veća prava — proverite šta važi kod vas.