Prekovremeni rad 2026: kada je dozvoljen i kolika je uvećana zarada
Prekovremeni rad je rad duži od punog radnog vremena. Zakon o radu ga dozvoljava samo u određenim situacijama i pod jasnim ograničenjima, a za njega zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu. U praksi se najviše greši oko dve stvari: prekoračenja dozvoljenog obima i izostanka uvećanja od najmanje 26%. U ovom tekstu objašnjavamo kada je prekovremeni rad dozvoljen, koja ograničenja postoje, kako se obračunava uvećanje, kako se razlikuje od preraspodele radnog vremena i šta poslodavac mora da evidentira.
Kada je prekovremeni rad dozvoljen
Poslodavac može da uvede prekovremeni rad na zahtev (po nalogu), i to u izuzetnim situacijama, na primer:
- u slučaju više sile,
- iznenadnog povećanja obima posla,
- kada je neophodno da se završi nezapočet ili neplaniran posao u određenom roku.
Prekovremeni rad nije redovno stanje — on je izuzetak za vanredne potrebe, a ne način da se trajno pokrije manjak radnika. Ako poslodavcu trajno nedostaje kapaciteta, ispravno rešenje je novo zapošljavanje (vidi obrazac ugovora o radu) ili neki oblik privremenog angažovanja, a ne stalni prekovremeni rad postojećih radnika. Sistematsko korišćenje prekovremenog rada da bi se izbeglo zapošljavanje je čest predmet inspekcijskih primedbi.
Ograničenje: do 8 sati nedeljno
Prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 sati nedeljno. Pored toga, dnevni rad (redovan + prekovremeni) je ograničen tako da ukupno radno vreme ne pređe zakonski maksimum. Cilj je zaštita zdravlja i bezbednosti zaposlenog.
Određene kategorije zaposlenih (npr. trudnice pod određenim uslovima, maloletni) imaju dodatnu zaštitu i ne mogu raditi prekovremeno ili samo uz poseban režim. Cilj svih ovih ograničenja je dvostruk: zaštita zdravlja i bezbednosti radnika, i sprečavanje da prekovremeni rad postane prikriveni način produžavanja radnog vremena bez odgovarajuće naknade. Zato poslodavac mora da vodi tačnu evidenciju radnog vremena iz koje se jasno vidi koliko je sati radnik proveo redovno, a koliko prekovremeno — ta evidencija je i osnov za obračun i prvi dokument koji inspekcija traži.
Uvećana zarada za prekovremeni rad
Za prekovremeni rad zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu. Zakon o radu propisuje najmanje 26% od osnovice kao uvećanje za prekovremeni rad. Opštim aktom ili ugovorom o radu poslodavac može utvrditi i veći procenat, ali ne manji od zakonskog minimuma.
Uvećanje se računa na osnovicu (osnovnu zaradu zaposlenog) za sate provedene u prekovremenom radu. Na uvećanu zaradu obračunavaju se porez (10%) i doprinosi kao i na redovnu zaradu.
Primer obračuna
Ako je satnica osnovne zarade 500 RSD, sat prekovremenog rada vredi najmanje 500 + 26% = 630 RSD (bruto osnovica), pre poreza i doprinosa. Za 10 sati prekovremenog rada u mesecu razlika izgleda ovako:
| Stavka | Iznos |
|---|---|
| Redovna satnica | 500 RSD |
| Uvećanje 26% | 130 RSD |
| Prekovremena satnica | 630 RSD |
| 10 sati prekovremeno (osnovica) | 6.300 RSD |
| Od toga „dodatak” za uvećanje | 1.300 RSD |
Na ovu osnovicu se dalje obračunavaju porez (10%) i doprinosi kao i na redovnu zaradu. Okvirni neto iznos možete proceniti u kalkulatoru zarade. Vodite računa da satnica nikada ne sme biti niža od minimalne cene rada (vidi minimalna zarada 2026).
Prekovremeni rad nije preraspodela radnog vremena
Česta zabuna: kod preraspodele radnog vremena poslodavac u jednom periodu rasporedi više, a u drugom manje sati, tako da u proseku ne pređe puno radno vreme — i tada po pravilu nema prava na uvećanje po osnovu prekovremenog rada (jer prosek ostaje u okviru punog radnog vremena). Prekovremeni rad je, naprotiv, rad iznad punog radnog vremena koji se ne „izravnava” kasnijim manjim opterećenjem. Pogrešno proglašavanje prekovremenog rada „preraspodelom” da bi se izbeglo uvećanje je rizik u inspekcijskoj kontroli.
Razlika u odnosu na druga uvećanja
Uvećanje za prekovremeni rad (najmanje 26%) razlikuje se od drugih uvećanja zarade — npr. za rad noću, rad na dan praznika i po osnovu „minulog rada”. Ova uvećanja se mogu i kombinovati ako su ispunjeni uslovi (npr. prekovremeni rad noću).
Šta poslodavac mora
- da prekovremeni rad uvede samo u zakonom dozvoljenim situacijama,
- da ne pređe 8 sati nedeljno,
- da vodi evidenciju radnog vremena (osnov za obračun i za inspekciju),
- da obračuna uvećanje od najmanje 26% na osnovicu,
- da poštuje posebnu zaštitu pojedinih kategorija (trudnice, maloletni).
Česte greške: neevidentiranje prekovremenih sati, izostanak uvećanja, prikrivanje prekovremenog rada kao „preraspodele” i prekoračenje nedeljnog limita.
Često postavljana pitanja
Koliko najviše sati prekovremeno sme da se radi? Najviše 8 sati nedeljno, uz poštovanje limita ukupnog dnevnog radnog vremena.
Koliko iznosi uvećanje za prekovremeni rad? Najmanje 26% od osnovice. Opštim aktom može biti veće, ali ne manje.
Mogu li da odbijem prekovremeni rad? Prekovremeni rad se uvodi po nalogu u zakonom predviđenim situacijama; pojedine zaštićene kategorije se ne mogu obavezati. Detalje proverite u Zakonu o radu i opštem aktu.
Da li se prekovremeni rad može zameniti slobodnim danima? To zavisi od opšteg akta i dogovora; pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni rad propisuje zakon kao minimum.
Kako vam pomažemo
Vodimo evidenciju radnog vremena i tačno obračunavamo sva uvećanja zarade, uključujući prekovremeni rad, tako da su isplate u skladu sa Zakonom o radu. Pogledajte knjigovodstvene usluge ili nam se javite.
Napomena: tekst je informativnog karaktera. Procente i uslove proverite u Zakonu o radu i opštem aktu poslodavca.