Pozajmica osnivača firmi u 2026: ugovor, kamata „van dohvata ruke" i vraćanje
Firmi je zatrebao novac — za avans dobavljaču, za PDV koji dospeva pre nego što kupac plati, za opremu. Osnivač ima sredstva na ličnom računu. Najbrže rešenje je pozajmica osnivača, i to je potpuno legalan potez. Problem nastaje kasnije: glavnica se ne oporezuje, ali kamata, rok i način vraćanja se proveravaju — i tu firme prave greške koje se vide tek u kontroli.
Kratak odgovor: napravite pisani ugovor pre uplate, novac uplatite na tekući račun firme, i unapred odlučite da li je pozajmica sa kamatom ili bez nje — jer to nije kozmetičko pitanje, nego poresko.
Pozajmica nije ni dokapitalizacija ni prihod
Tri stvari se u praksi mešaju:
| Instrument | Šta se dešava sa novcem | Poreski efekat |
|---|---|---|
| Pozajmica osnivača | firma duguje osnivaču, vraća se | glavnica nije prihod firme ni prihod osnivača |
| Povećanje osnovnog kapitala | novac trajno ulazi u kapital, registruje se u APR-u | ne vraća se slobodno; izlaz je smanjenje kapitala ili dividenda |
| Isplata dividende | novac izlazi iz firme ka članu | porez na prihod od kapitala; vidi isplatu dividende |
Pozajmica je najfleksibilnija — može se vratiti čim firma ima likvidnosti, bez izlaska pred APR. Zato je i najčešća. Ali baš zato što je lako uplatiti novac, lako je i preskočiti papir.
Šta ugovor mora da sadrži
Ugovor o zajmu je uslov, ne formalnost. Bez njega uplata je „nepoznata transakcija” na računu firme, a knjiženje bez osnova je prva stvar koju inspektor traži.
Minimum koji ugovor mora da ima:
- ko kome pozajmljuje (osnivač kao fizičko lice ili druga firma),
- iznos i valuta,
- rok vraćanja — konkretan datum ili period, ne „po dogovoru”,
- kamata — izričito: bez kamate, ili po tačno određenoj stopi,
- način isplate i vraćanja — preko tekućeg računa,
- datum i potpisi.
Gotov obrazac sa ovim elementima imate na stranici ugovor o pozajmici. Ako pozajmljujete više puta tokom godine, praktičnije je jedan okvirni ugovor sa aneksima nego deset odvojenih ugovora.
Novac uplatite na tekući račun firme, sa svrhom „pozajmica osnivača po ugovoru od …”. Uplata na ruke ili preko blagajne je najbrži način da izgubite trag i naletite na ograničenja gotovinskog poslovanja — o tome pišemo u tekstu o blagajničkom poslovanju i blagajničkom maksimumu.
Kamata: šta znači „van dohvata ruke”
Osnivač i njegova firma su povezana lica — po Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, veza postoji već pri posedovanju 25% udela, akcija ili glasova. Sve transakcije između povezanih lica, uključujući zajmove, moraju se prikazati po tržišnim uslovima, odnosno po principu „van dohvata ruke”.
Ministarstvo finansija svake godine objavljuje stope koje se smatraju usklađenim sa tim principom. Za 2026. godinu Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku RS”, br. 36/2026 i stupio je na snagu 2. maja 2026. Za obveznike koji nisu banke ni davaoci finansijskog lizinga — dakle za običnu firmu — stope su:
| Vrsta zajma | Stopa za 2026 |
|---|---|
| Kratkoročni krediti u dinarima | 7,13% |
| Dugoročni krediti u dinarima | 7,21% |
| Kratkoročni krediti u EUR i dinarski indeksirani u EUR | 4,75% |
| Dugoročni krediti u EUR i dinarski indeksirani u EUR | 5,42% |
| Dugoročni krediti u USD i dinarski indeksirani u USD | 4,43% |
| Dugoročni krediti u CHF i dinarski indeksirani u CHF | 7,10% |
Kako se ovo primenjuje zavisi od smera pozajmice:
- Ako firma isplaćuje kamatu osnivaču, rashod kamate priznaje se u poreskom bilansu najviše do stope iz Pravilnika. Sve preko toga uvećava poresku osnovicu.
- Ako je zajam beskamatan, transakcija i dalje ulazi u obračun transfernih cena. Kada je zajmodavac fizičko lice, firma nema rashod pa nema ni šta da joj se uskrati — ali kada je zajmodavac druga firma, obveznik po pravilu iskazuje kamatu obračunatu po stopi „van dohvata ruke” kao prihod. Ko je obveznik izveštaja o transfernim cenama i koji su rokovi, razložili smo u tekstu o transfernim cenama.
Ako se kamata stvarno isplaćuje osnivaču — fizičkom licu, ona je za njega prihod od kapitala. Isplatilac, dakle firma, obračunava i plaća porez po odbitku po stopi od 15% pri isplati. To je najčešće previđen korak: kamata se knjiži, a porez po odbitku zaboravi.
Kad firma pozajmljuje osnivaču — obrnuti smer, veći rizik
Suprotan pravac je znatno osetljiviji. Ako firma da novac osnivaču:
- beskamatna ili povlašćena pozajmica fizičkom licu može se tretirati kao primanje i oporezovati porezom na dohodak građana;
- pozajmica koja se godinama ne vraća, bez realnog roka i bez plana otplate, u kontroli se lako prekvalifikuje u prikrivenu isplatu dobiti — sa poreskim tretmanom dividende;
- ako firma nema slobodnih sredstava, izvlačenje novca ka osnivaču može otvoriti i pitanja prema poveriocima.
Praktično pravilo: novac iz firme ka vlasniku po pravilu treba da izađe kao zarada, naknada direktoru ili dividenda — a pozajmica samo kada za nju postoji stvaran, kratak i ispoštovan rok.
Ako je osnivač u inostranstvu
Kada strani osnivač uplaćuje pozajmicu srpskoj firmi, to više nije samo pitanje ugovora. Reč je o kreditnom poslu sa inostranstvom po Zakonu o deviznom poslovanju, sa obavezom izveštavanja Narodne banke Srbije po važećoj odluci i uputstvu o popunjavanju obrazaca. Rokovi i obrasci su propisani, banka će po pravilu tražiti ugovor i evidencioni broj pre nego što odobri priliv, a propušteno izveštavanje je devizni prekršaj — nezavisan od poreza.
Zato pre uplate iz inostranstva prvo proverite obrazac i rok sa bankom i knjigovođom, pa tek onda šaljite novac. Isto važi i za povraćaj: otplata ide istim, evidentiranim putem.
Vraćanje pozajmice
Vraćanje glavnice nije rashod firme ni prihod osnivača — samo se gasi obaveza. Uslovi da to prođe bez pitanja:
- Poštuje se rok iz ugovora. Ako se rok pomera, radi se aneks, i to pre isteka, ne posle.
- Ide preko računa, sa jasnom svrhom plaćanja koja upućuje na ugovor.
- Kamata je obračunata i, ako je bilo isplate, porez po odbitku plaćen.
- Saldo je usklađen — stanje obaveze prema osnivaču mora se poklapati sa ugovorima i izvodima na dan bilansa.
Nezatvorene i decenijama „žive” pozajmice osnivača su tipičan nalaz pri prodaji firme ili u likvidaciji d.o.o., gde se sve obaveze prema vlasniku moraju raščistiti pre brisanja.
Često postavljana pitanja
Koliko puta godišnje osnivač sme da pozajmi firmi? Zakon ne propisuje broj. Praktično ograničenje je uredna dokumentacija: svaka uplata mora imati osnov u ugovoru ili aneksu.
Da li beskamatna pozajmica osnivača firmi znači porez za firmu? Sama glavnica ne. Kada je zajmodavac fizičko lice, firma nema rashod kamate koji bi joj se uskratio, ali transakcija je i dalje transakcija sa povezanim licem i prikazuje se u obračunu transfernih cena.
Ima li preduzetnik pozajmicu od sebe? Nema smisla u istom obliku. Preduzetnik i njegova radnja nisu odvojena lica, pa je „uplata sopstvenih sredstava” računovodstveno drugačija kategorija od zajma.
Može li se pozajmica pretvoriti u kapital? Može — konverzijom potraživanja osnivača u udeo, uz odluku i registraciju povećanja kapitala u APR-u. To je ozbiljniji korak jer se novac više ne može slobodno vratiti.
Da li mora da postoji kamata? Ne mora ugovorom, ali odsustvo kamate ne isključuje pravila o transfernim cenama. Odluku donesite svesno, a ne prećutno.
Ako niste sigurni kako da knjižite pozajmicu, koju stopu da primenite ili kako da zatvorite stare saldove prema osnivaču, javite nam se — u okviru knjigovodstva vodimo evidenciju pozajmica, obračun kamate i prateće poreske prijave.
Napomena: tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja poreski savet. Stope iz Pravilnika za 2026. i devizne obaveze proverite za svoj konkretan slučaj sa knjigovođom ili poreskim savetnikom.