🏛️ Osnivanje firme

Evidentiranje stvarnih vlasnika u APR-u: rok od 30 dana, godišnja provera i kazne do 2.000.000 RSD

Ako ste u oktobru ili novembru 2025. uneli stvarnog vlasnika u APR i učitali dokumenta, taj posao nije završen zauvek. Novi zakon uveo je obavezu koju stara praksa nije imala: podatke morate proveriti i potvrditi najmanje jednom godišnje. Za većinu firmi koje su se uskladile u prvom talasu, to znači da rok pada upravo ove jeseni — u oktobru ili novembru 2026.

Kazneni raspon je ozbiljan: od 500.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice i dodatnih 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice. Zato ovaj tekst radi jednu stvar: objašnjava ko je obveznik, koji rokovi teku i kako da proverite gde ste u tom ciklusu.

Šta se promenilo i od kada

Centralna evidencija stvarnih vlasnika (CESV) postoji od 2018, ali je 2025. dobila novi zakon: Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika („Službeni glasnik RS”, br. 19/2025, 51/2025 i 60/2025). Stupio je na snagu 14. marta 2025, a primenjuje se od 1. oktobra 2025. Postojeći registrovani subjekti imali su 60 dana da se usklade — dakle do 30. novembra 2025.

Tri stvari su suštinski nove u odnosu na raniji režim:

1. Obavezno učitavanje dokumentacije. Ranije se stvarni vlasnik samo „prijavljivao” — sada uz evidentiranje idu i dokazi na osnovu kojih je utvrđen.
2. Godišnja provera i potvrda podataka. Evidentiranje više nije jednokratan čin.
3. Proširen krug obveznika — zakon sada izričito obuhvata i trustove i slične pravne odnose koji se vode iz Srbije ili ovde posluju.

Ko je obveznik, a ko nije

Obveznik je „registrovani subjekt”. U praksi to znači:

Jeste obveznik	Nije obveznik
d.o.o., a.d. (osim javnih akcionarskih društava), ortačko i komanditno društvo	preduzetnik i paušalac
zadruge	javna akcionarska društva
ogranci stranih privrednih društava i predstavništva stranih pravnih lica	privredna društva u stečaju
udruženja i poslovna udruženja	privredne komore, političke stranke, sindikati, sportske organizacije, crkve i verske zajednice
fondacije i zadužbine, ustanove	privredna društva u državnoj svojini (u zakonom određenim slučajevima)
trustovi i slični pravni odnosi

Najčešća zabuna u praksi: preduzetnik nije obveznik. Ako ste paušalac, ova obaveza vas ne dotiče. Ako imate d.o.o. — dotiče vas, i to bez obzira na to koliko je firma mala ili da li uopšte posluje. Isto važi i za ogranak stranog društva, koji se često previdi jer nema svojstvo pravnog lica.

Ko je stvarni vlasnik

Stvarni vlasnik je uvek fizičko lice — nikad firma. Zakon nabraja nekoliko osnova; dovoljno je da je ispunjen bilo koji:

• posredno ili neposredno drži 25% ili više udela, akcija ili prava glasa;
• ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka;
• obezbeđuje sredstva i po tom osnovu bitno utiče na odluke organa upravljanja;
• kod trustova — osnivač, upravljač, korisnik ili zaštitnik;
• kod fondacija i zadužbina — osnivač, korisnik ili član organa upravljanja.

Ako se ni uz razuman trud ne može utvrditi nijedno takvo lice, stvarnim vlasnikom smatra se registrovani zastupnik ili član organa upravljanja. To je „izlaz u nuždi”, a ne prečica — mora se dokumentovati zašto nijedan drugi kriterijum nije ispunjen.

Tri tipične vlasničke strukture

Struktura	Ko se evidentira
d.o.o. sa dva člana, 60% i 40%	oba člana — oba prelaze 25%
d.o.o. sa članovima 90% i 10%	član sa 90%; član sa 10% ne ispunjava prag po osnovu udela
d.o.o. čiji je jedini član strana firma	fizičko lice na vrhu lanca — gleda se posredno vlasništvo kroz stranu firmu, uz dokaze iz stranog registra

Treći slučaj je najskuplji u praksi: potrebni su izvodi iz stranog registra i kopija pasoša stranog fizičkog lica, često uz prevod. Ako je lanac vlasništva u više zemalja, dokumentacija se prikuplja za svaki nivo dok se ne dođe do fizičkog lica.

Rokovi koji teku

Ovo je deo koji najčešće izmakne kontroli, jer nema podsetnika — ni APR ni Poreska uprava ne šalju opomenu.

Situacija	Rok
Osnivanje novog subjekta	30 dana od nastupanja osnova evidentiranja
Promena vlasničke strukture ili sastava organa upravljanja	30 dana od promene
Redovna provera podataka	najmanje jednom godišnje, računajući od poslednjeg evidentiranja ili potvrde
Potvrda da su podaci tačni	u roku od 30 dana od izvršene provere
Čuvanje dokumentacije na osnovu koje je vlasnik utvrđen	10 godina

Praktična posledica: firma koja je dokumenta učitala, recimo, 5. novembra 2025, svoju prvu godišnju proveru duguje do 5. novembra 2026. Datum nije univerzalan — vezan je za vaš poslednji unos, pa ga proverite u istoriji na portalu APR-a, a ne po tuđem rasporedu.

Promena koja pokreće rok od 30 dana nije samo prodaja udela. Rok teče i kada se promeni zastupnik, kada se menja sastav organa upravljanja, kada se udeo nasledi ili kada se firma dokapitalizuje tako da se procenti pomere preko ili ispod praga od 25%. Ako ionako menjate podatke u registru, uskladite oba koraka — kako to izgleda opisali smo u tekstu o promeni podataka u APR-u.

Kako se evidentira

Postupak je isključivo elektronski:

1. Zastupnik (ili lice koje on ovlasti) prijavljuje se na portal APR-a kvalifikovanim elektronskim sertifikatom.
2. Unose se podaci o stvarnom vlasniku i osnov po kom je utvrđen.
3. Učitavaju se dokumenta — osnivački akt, izvod iz registra, odluke skupštine, ugovori o prenosu udela, za strance kopija pasoša, a kod finansiranja i odgovarajući ugovori.
4. Prijava se potpisuje elektronski.

Ako nemate elektronski sertifikat, to je prvi korak, a ne poslednji — nabavka traje danima, ne minutima, i isti sertifikat vam kasnije treba i za ePoreze i za e-fakture.

Četiri greške iz prvog talasa usklađivanja

Jesen 2025. je pokazala gde se najčešće gluvi, i te iste greške sada ulaze u prvi ciklus godišnje provere:

1. Uneti podaci bez učitanih dokumenata. Formular je popunjen, prilozi nisu. Po novom zakonu evidentiranje bez dokaza nije uredno izvršena obaveza — a u portalu izgleda „zeleno”, pa niko ne posumnja.
2. Zaustavljanje na prvom nivou vlasništva. Kada je član d.o.o.-a strana firma, evidentira se ta firma — što je pogrešno. Stvarni vlasnik je uvek fizičko lice, pa se lanac prati do kraja.
3. Zaboravljena promena zastupnika. Vlasnička struktura je ostala ista, ali je promenjen direktor. To je promena podataka o organu upravljanja i pokreće rok od 30 dana.
4. Sertifikat na pogrešnom licu. Elektronski sertifikat glasi na bivšeg direktora ili na knjigovođu bez pisanog ovlašćenja, pa prijava ne može da se potpiše u roku. Ovo se rešava unapred, a ne poslednjeg dana.

Peta, tiha greška je organizaciona: obaveza se tretira kao jednokratna „papirologija iz 2025”, pa niko u firmi ne zna čija je. Dodelite je konkretnoj osobi zajedno sa datumom.

Šta rizikujete ako propustite

• Novčana kazna za pravno lice: 500.000–2.000.000 RSD.
• Kazna za odgovorno lice: 50.000–150.000 RSD — dakle direktor odgovara uz firmu, ne umesto nje.
• Zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine.
• Krivično delo za namerno prikrivanje ili unos neistinitih podataka — zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

Postoji i posledica koja se ne vidi u zakonu o kaznama: podaci iz evidencije koriste se u proveri klijenata po propisima o sprečavanju pranja novca. Neusklađen ili prazan zapis lako postaje pitanje banke pri otvaranju računa, kod platnog partnera ili u due diligence-u pred prodaju firme. To je često skuplje od same kazne.

Šta konkretno da uradite ove nedelje

1. Nađite datum poslednjeg unosa na portalu APR-a — od njega vam teče godišnja provera.
2. Uporedite evidentirano stanje sa stvarnim: da li je od jeseni 2025. menjan udeo, zastupnik ili sastav organa upravljanja?
3. Proverite da li su dokumenta zaista učitana, a ne samo podaci uneti. To je najčešći propust iz prvog talasa usklađivanja.
4. Uvedite podsetnik na 11 meseci od poslednjeg unosa, da rok ne dočekate poslednjeg dana.
5. Sredite dosije za 10 godina — dokumentacija se čuva i mora biti dostupna na zahtev.

Ako tek osnivate firmu, ovo je korak koji dolazi odmah posle registracije: redosled i sve ostale prve obaveze opisali smo u vodiču kako osnovati d.o.o. u 2026.

Često postavljana pitanja

Da li paušalac mora da evidentira stvarnog vlasnika? Ne. Preduzetnici, pa ni paušalci, nisu registrovani subjekti u smislu ovog zakona. Obaveza se odnosi na privredna društva i druge subjekte iz zakona.

Firma nema prihod i miruje — da li i tada važi obaveza? Da. Obaveza je vezana za registraciju subjekta, ne za promet. Neaktivan d.o.o. ima iste rokove kao i onaj koji posluje.

Šta ako niko ne prelazi 25%? Tada se gleda preovlađujući uticaj i ostali osnovi. Ako se ni tako ne može utvrditi fizičko lice, evidentira se registrovani zastupnik ili član organa upravljanja — uz dokumentaciju o tome zašto.

Da li se godišnja provera podnosi i kada se ništa nije promenilo? Da. Ako nema promena, potvrđujete da su postojeći podaci tačni i ažurni. Ćutanje se ne smatra potvrdom.

Da li knjigovođa može ovo da uradi umesto nas? Uz uredno ovlašćenje, prijavu može podneti lice koje zastupnik ovlasti. Odgovornost za tačnost podataka ipak ostaje na registrovanom subjektu i njegovom zastupniku.

Koliko košta evidentiranje? Sama prijava u Centralnoj evidenciji se ne naplaćuje kao registraciona radnja u Registru privrednih subjekata; trošak su po pravilu elektronski sertifikat i pribavljanje dokumentacije (naročito strane, uz prevod).

Ako ne znate kada vam ističe godišnja provera ili niste sigurni da su dokumenta uredno učitana, javite nam se — u okviru knjigovodstva vodimo evidenciju rokova prema APR-u i Poreskoj upravi da klijenti ne moraju sami da ih prate.

Napomena: tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Tačan status vaše firme i datum poslednjeg evidentiranja proverite na portalu APR-a ili sa svojim advokatom.