Bolovanje i e-doznake (2026): ko plaća i kako se obračunava
Bolovanje (privremena sprečenost za rad) i doznake redovno se javljaju u obračunu zarada. Od posebne je važnosti pitanje ko plaća naknadu za bolovanje, koliko ona iznosi i kako se obračunava. U praksi se najviše greši oko granice od 30 dana (poslodavac vs. fond), oko procenta naknade (65% ili 100%) i oko refundacije od RFZO. U ovom tekstu objašnjavamo otvaranje bolovanja, elektronske doznake, podelu troška između poslodavca i fonda, dajemo primer obračuna i navodimo šta poslodavac mora da uradi.
Otvaranje bolovanja
Bolovanje otvara izabrani lekar kada utvrdi da je zaposleni privremeno sprečen za rad (bolest, povreda, nega člana porodice i sl.). Lekar utvrđuje početak i trajanje sprečenosti, a za duža bolovanja o produženju odlučuje i lekarska komisija. Razlozi za bolovanje mogu biti različiti — sopstvena bolest ili povreda, nega bolesnog člana uže porodice, komplikacije u trudnoći i drugi zakonom predviđeni slučajevi — a od razloga zavisi i procenat naknade i ko snosi trošak.
Elektronske doznake (e-doznake)
Doznaka je dokument kojim se potvrđuje privremena sprečenost za rad i koji je osnov za obračun naknade zarade. Danas se doznake izdaju elektronski (e-doznake) — zdravstvena ustanova ih elektronski dostavlja, čime se ubrzava postupak i smanjuje papirologija. Poslodavac, odnosno knjigovođa, na osnovu e-doznake obračunava naknadu zarade za dane bolovanja.
Prelazak na e-doznake doneo je nekoliko praktičnih promena: radnik više ne mora fizički da donosi „papir” poslodavcu, podaci o početku, trajanju i razlogu sprečenosti stižu elektronski, a smanjuje se rizik od gubitka ili kašnjenja dokumentacije. Za poslodavca to znači da obračun može da krene čim je doznaka dostupna, ali i da je odgovornost za tačan unos dana i procenta i dalje na njemu (odnosno na knjigovođi).
Trajanje bolovanja i komisija
Za kraća bolovanja sprečenost utvrđuje izabrani lekar. Kod dužih bolovanja o produženju, počev od određenog broja dana, odlučuje lekarska komisija. Poslodavac prati period bolovanja jer od trajanja zavisi i ko snosi trošak naknade (poslodavac do 30 dana, fond posle).
Ko plaća: prvih 30 dana poslodavac
Ključno pravilo kod podele troška:
- prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad naknadu zarade isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava,
- od 31. dana naknadu, po pravilu, isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Postoje izuzeci kada teret pada na fond i ranije (npr. kod određenih povreda na radu ili profesionalnih bolesti), pa konkretan slučaj treba proveriti.
| Period bolovanja | Ko isplaćuje naknadu |
|---|---|
| Prvih 30 dana | poslodavac (iz svojih sredstava) |
| Od 31. dana | RFZO (po pravilu) |
| Povreda na radu / prof. bolest | po posebnim pravilima (često fond, 100%) |
Kako se obračunava naknada
Visina naknade zarade za vreme bolovanja zavisi od uzroka sprečenosti:
- po pravilu najmanje 65% prosečne zarade kod „običnog” bolovanja (bolest, nega),
- 100% u određenim slučajevima (npr. povreda na radu, profesionalna bolest, i drugi zakonom propisani slučajevi).
Osnovica je prosečna zarada zaposlenog u prethodnom periodu, u skladu sa zakonom. Na naknadu se obračunavaju porez i doprinosi po pravilima koja važe za zarade. Okvirni neto iznos možete proceniti u kalkulatoru zarade, uz napomenu da konačan iznos zavisi od procenta i osnovice.
Primer obračuna
Ako je osnovica (prosečna zarada) 80.000 RSD, a reč je o „običnom” bolovanju (65%), naknada za pun mesec bolovanja iznosi:
| Stavka | Vrednost |
|---|---|
| Osnovica | 80.000 RSD |
| Procenat (obično bolovanje) | 65% |
| Bruto naknada | 52.000 RSD |
| Procenat kod povrede na radu | 100% |
| Bruto naknada (100%) | 80.000 RSD |
Iznosi su ilustrativni. Pri delimičnom mesecu naknada se srazmerno deli na dane bolovanja i dane rada, a procenat se primenjuje prema uzroku sprečenosti. Na primer, ako je radnik 10 radnih dana bio na poslu, a 12 na bolovanju, za prvih 10 dana se obračunava redovna zarada, a za 12 dana naknada za bolovanje po odgovarajućem procentu — pa se konačan iznos na platnom listiću sastoji iz dva dela. Greška u podeli meseca na te dve grupe dana jedan je od najčešćih uzroka pogrešnog obračuna.
Šta poslodavac mora i česte greške
- da na osnovu e-doznake tačno obračuna naknadu,
- da pravilno primeni procenat (65% ili 100%, zavisno od uzroka),
- da posle 30 dana podnese zahtev za refundaciju od RFZO kada je to slučaj,
- da uredno evidentira dane bolovanja u obračunu zarada.
Česte greške: primena 65% i u slučajevima gde sleduje 100%, propuštanje refundacije od fonda nakon 30. dana i pogrešna podela meseca na dane rada i dane bolovanja.
Često postavljana pitanja
Ko plaća prvih 30 dana bolovanja? Poslodavac iz svojih sredstava. Od 31. dana naknadu po pravilu isplaćuje RFZO.
Koliko iznosi naknada za bolovanje? Po pravilu najmanje 65% prosečne zarade kod „običnog” bolovanja, a 100% u određenim slučajevima (npr. povreda na radu, profesionalna bolest).
Šta je e-doznaka? Elektronski dokument kojim zdravstvena ustanova potvrđuje privremenu sprečenost za rad; služi kao osnov za obračun naknade.
Kada poslodavac traži refundaciju od fonda? Kada teret pređe na RFZO (po pravilu od 31. dana, a ranije kod povreda na radu/prof. bolesti) — podnosi se zahtev sa pratećom dokumentacijom.
Kako vam pomažemo
Obračunavamo naknade za bolovanje na osnovu e-doznaka, primenjujemo tačan procenat i vodimo refundacije prema fondu. Pogledajte knjigovodstvene usluge ili nam se javite.
Napomena: tekst je informativnog karaktera. Procente, rokove i izuzetke proverite u Zakonu o radu i Zakonu o zdravstvenom osiguranju.