Prenos udela u d.o.o.: ugovor, pravo preče kupovine, APR i porez — korak po korak
Udeo u d.o.o. prenosi se pisanim ugovorom na kome su potpisi prenosioca i sticaoca overeni kod javnog beležnika, a prenos proizvodi dejstvo tek kada ga registruje APR. Pre toga, ako udeo ide licu van društva, ostali članovi imaju pravo preče kupovine — po zakonu 30 dana da prihvate ponudu. Prodavac fizičko lice na zaradu od prodaje plaća 15% poreza na kapitalni dobitak.
To je cela slika u tri rečenice. Ostatak teksta je redosled: šta proveriti u osnivačkom aktu pre nego što išta potpišete, šta mora da piše u ugovoru, šta se nosi u APR i koliko košta, i gde nastaje poreska obaveza.
Šta prvo proveriti: osnivački akt, a ne zakon
Zakon o privrednim društvima polazi od toga da je prenos udela slobodan (čl. 160), ali skoro sve što sledi važi „ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno”. Zato se prvo otvara osnivački akt (i ugovor članova, ako postoji) i traže tri stvari:
- Da li je pravo preče kupovine isključeno ili izmenjeno. Zakonski rok za prihvat ponude je 30 dana, a akt može odrediti drugačiji rok, najduže 90 dana.
- Da li se za prenos trećem licu traži saglasnost društva. Ako se traži, o njoj odlučuje skupština običnom većinom, osim ako je aktom predviđena druga većina.
- Da li postoje posebna ograničenja — zabrana prenosa u određenom periodu, unapred određena cena ili način njenog utvrđivanja.
Zakonsko pravo preče kupovine vezano je za prenos trećem licu, pa ga prenos između postojećih članova ne pokreće, osim ako je aktom predviđeno drugačije. Sve što sledi odnosi se na tipičan slučaj: član prodaje udeo nekome ko nije član.
Kako radi pravo preče kupovine?
Prenosilac je dužan da udeo pisanim putem ponudi svim ostalim članovima pre nego što ga proda trećem licu (čl. 162). Ponuda mora da sadrži sve bitne elemente ugovora — pre svega cenu i rokove plaćanja. Nepotpuna ponuda se računa kao da nije ni data, što znači da rok nije ni počeo da teče.
| Korak | Rok | Šta se dešava ako rok prođe |
|---|---|---|
| Član odlučuje o ponudi | 30 dana od prijema (akt može odrediti drugi rok, najduže 90) | smatra se da ponudu nije prihvatio |
| Prodaja trećem licu, ako niko nije prihvatio | 90 dana od isteka roka za prihvat | ponuda članovima mora da se ponovi |
| Tužba člana čije je pravo povređeno | 30 dana od saznanja, najkasnije 6 meseci od registracije prenosa | pravo na tužbu se gubi |
Dva pravila ovde prave razliku u praksi. Prvo, trećem licu se ne sme prodati pod povoljnijim uslovima od onih koji su ponuđeni članovima — ako ste članovima tražili 3.000.000 RSD, kupcu sa strane ne možete prodati za 2.500.000. Drugo, ako ponudu prihvati više članova, a ne dogovore se drugačije, udeo dele srazmerno svojim udelima.
Najjednostavniji način da se ceo postupak skrati jeste pisana izjava ostalih članova da se odriču prava preče kupovine za konkretan prenos. Izjava se prilaže uz dokumentaciju i rok od 30 dana se ne čeka.
Kada treba i saglasnost društva?
Samo ako je to predviđeno osnivačkim aktom (čl. 167). Zahtev za saglasnost mora da imenuje kupca i da sadrži bitne elemente ugovora. Društvo tada ima tri mogućnosti:
- da da saglasnost — ili da ne odgovori 30 dana, što ima isto dejstvo;
- da odredi drugog kupca pod istim uslovima; ako taj kupac ne zaključi ugovor u roku od 15 dana od obaveštenja prenosioca, prenosilac može prodati trećem licu pod istim uslovima;
- da odbije bez određivanja kupca — tada je društvo dužno da samo otkupi udeo u roku od 30 dana, a ako to ne učini, prenosilac je slobodan da proda.
Poenta ovog mehanizma je da član ne može ostati „zaključan” u društvu: odbijanje saglasnosti bez ponuđene alternative nije opcija.
Šta mora da sadrži ugovor o prenosu udela?
Zakon traži pisanu formu i overene potpise prenosioca i sticaoca (čl. 175). To je overa potpisa kod javnog beležnika, a ne javnobeležnički zapis — beležnik ne sastavlja ugovor, već potvrđuje ko ga je potpisao. Nagrada se naplaćuje po Javnobeležničkoj tarifi; tačan iznos zatražite od kancelarije pre zakazivanja, jer zavisi od broja potpisa i primeraka.
U ugovoru treba da stoje:
- podaci o društvu (naziv, matični broj) i tačan procenat udela koji se prenosi, uz iznos osnovnog kapitala na koji se odnosi;
- cena, rok i način plaćanja — ili izričita odredba da se prenos vrši bez naknade;
- izjava prenosioca da je udeo slobodan od zaloge i tereta;
- klauzula o saglasnosti za upis (da sticalac može sam podneti prijavu APR-u);
- podatak o tome da li je ulog u celosti uplaćen.
Poslednja stavka nije formalnost. Prenosilac solidarno odgovara sa sticaocem za obaveze prema društvu po osnovu neuplaćenog uloga i dodatnih uplata koje su postojale na dan prenosa. Ako udeo kupujete, tražite potvrdu da je ulog uplaćen; ako ga prodajete, to je obaveza koja vas prati i posle izlaska.
Registracija u APR-u: rok, naknada i trenutak sticanja
Sticalac postaje član danom registracije prenosa u Registru privrednih društava, ne danom potpisa ugovora. Do tada, prema društvu i trećim licima, član je i dalje prenosilac.
| Stavka | Pravilo |
|---|---|
| Rok za prijavu | 15 dana od nastanka promene (potpisa ugovora) |
| Rok u kome registrator odlučuje | 5 radnih dana od prijema prijave |
| Naknada za promenu podataka | 4.000 RSD |
| Svaka dodatna promena u istoj prijavi | + 3.000 RSD |
| Dejstvo prema trećim licima | narednog dana od objavljivanja registracije |
Naknade su po Odluci o naknadama APR-a koja se primenjuje od 1. januara 2026; prijava posle roka od 15 dana se naplaćuje dodatno. „Dodatna promena” je čest slučaj: kad novi član ujedno postaje direktor, u istoj prijavi su i promena članova i promena zastupnika. Kako se prijave promena inače podnose, opisali smo u vodiču kroz promenu podataka u APR-u.
Uz prijavu se prilaže overen ugovor, a prema okolnostima i izjave o odricanju od prava preče kupovine, odluka skupštine o saglasnosti i izmenjeni osnivački akt ako se menja.
Dve prepreke koje se otkriju tek na šalteru. Dok kod društva traje poreska kontrola, ili dok mu je privremeno oduzet PIB, APR ne može da registruje promenu podataka o osnivaču (Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, čl. 29). Isto važi ako je PIB oduzet drugoj firmi u kojoj je kupac osnivač — tada on ne može da stekne udeo. Pre potpisivanja proverite status obe strane.
Koliko je porez na prodaju udela?
Zavisi od toga ko prodaje.
| Prodavac | Porez | Kako se plaća |
|---|---|---|
| Fizičko lice (rezident) | 15% na kapitalni dobitak | prijava PPDG-3R u roku od 30 dana od prenosa, porez po rešenju |
| Domaće pravno lice | dobitak ulazi u osnovicu poreza na dobit, 15% | kroz poreski bilans i godišnju prijavu |
| Strano pravno lice | 20% po rešenju, ako ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ne kaže drugačije | prijava u roku od 30 dana, preko poreskog punomoćnika |
Kapitalni dobitak je razlika između prodajne i nabavne cene udela. Nabavna cena se usklađuje godišnjim indeksom potrošačkih cena od dana sticanja do dana prenosa, pa je oporezivi dobitak manji od proste razlike. Ako je ugovorena cena niža od tržišne, Poreska uprava može kao prodajnu cenu uzeti tržišnu.
Oslobođenje posle deset godina. Fizičko lice koje je udeo imalo u vlasništvu neprekidno najmanje deset godina pre prodaje ne plaća porez na kapitalni dobitak (čl. 72a Zakona o porezu na dohodak građana). Ako je udeo sticao postepeno, oslobođenje važi srazmerno delu koji je stečen pre najmanje deset godina.
Poklon udela. Udeo u pravnom licu nije predmet poreza na nasleđe i poklon, a ni poreza na prenos apsolutnih prava (Zakon o porezima na imovinu, čl. 14 i 23). Prenos bez naknade zato ne nosi ta dva poreza, ali ugovor i registracija ostaju isti.
Primer obračuna
Jelena je 2019. osnovala d.o.o. sa partnerom i uplatila ulog od 500.000 RSD za 50% udela. U oktobru 2026. svoj udeo prodaje trećem licu za 3.000.000 RSD.
| Stavka | Iznos (RSD) |
|---|---|
| Prodajna cena | 3.000.000 |
| Nabavna cena (uplaćeni ulog, pre usklađivanja) | 500.000 |
| Kapitalni dobitak pre usklađivanja | 2.500.000 |
| Porez 15% (gornja granica) | 375.000 |
Stvarni porez biće nešto niži od 375.000 RSD, jer se nabavna cena od 500.000 RSD uvećava indeksom potrošačkih cena za period 2019–2026; tačan iznos utvrđuje Poreska uprava rešenjem. Da je Jelena sačekala do 2029, kada navršava deset godina vlasništva, poreza ne bi bilo. Kod prodaje po ovakvoj ceni to je razlika zbog koje se o datumu prenosa vredi dogovoriti. Šira pravila o prebijanju gubitaka i ostalim oslobođenjima su u tekstu o porezu na kapitalnu dobit.
Uz porez, Jelenin kupac i društvo imaju trošak registracije: 4.000 RSD za promenu članova, odnosno 7.000 RSD ako se istom prijavom menja i direktor, plus overa potpisa kod javnog beležnika.
Šta sledi posle registracije
- Stvarni vlasnik. Ako se prenosom menja lice koje ima 25% ili više udela, ili kontrolu, menjaju se i podaci u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. To je odvojena prijava sa sopstvenim rokom i kaznama — vidi evidentiranje stvarnih vlasnika.
- Banka. Poslovna banka vodi podatke o vlasničkoj strukturi klijenta i tražiće da ih ažurirate; javite promenu čim stigne rešenje APR-a.
- Knjige društva. Sam prenos udela između članova ne menja osnovni kapital niti bilans društva — menja se samo evidencija o tome ko je član. Zato se prodajna cena ne knjiži u firmi, nego je to posao između prodavca i kupca.
- Zastupnik. Ako odlazeći član ostaje upisan kao direktor, to se ne menja samo od sebe. Razrešenje i imenovanje novog direktora je posebna odluka skupštine; njenu strukturu možete videti u našem obrascu odluke osnivača.
Najčešće greške
- Ponuda članovima bez cene i rokova. Rok od 30 dana tada nije ni počeo, a prenos trećem licu je napadljiv tužbom.
- Potpisi overeni, prijava nepodneta. Kupac je platio, a u registru i dalje stoji prodavac — sa svim pravima glasa.
- Cena „1 dinar” između nepovezanih lica. Poreska uprava ima pravo da za prodajnu cenu uzme tržišnu vrednost udela.
- Zaboravljena prijava PPDG-3R. Rok je 30 dana od prenosa i teče nezavisno od toga kada APR donese rešenje.
Često postavljana pitanja
Može li se preneti samo deo udela? Može. Udeo se deli i prenosi delimično; sticalac tada postaje član sa procentom koji je kupio, a prenosilac zadržava ostatak.
Da li se ugovor o prenosu udela overava kod javnog beležnika? Da, overavaju se potpisi obe strane. Bez overe APR ne može da registruje prenos.
Od kog trenutka sam vlasnik udela? Od dana registracije prenosa u APR-u. Ugovor je osnov, ali članstvo nastaje upisom.
Plaćam li porez ako udeo poklonim detetu? Na poklon udela ne plaća se porez na poklon, a prenos između roditelja i deteta izuzet je i od poreza na kapitalni dobitak. Ugovor sa overenim potpisima i registracija su i dalje obavezni.
Može li stranac da kupi udeo u srpskom d.o.o.? Može, bez ograničenja u pogledu državljanstva. Potrebni su podaci iz pasoša, a isprave izdate u inostranstvu po pravilu se prilažu sa overenim prevodom.
Kako vam mi pomažemo
Pre potpisivanja pročitamo osnivački akt i kažemo vam koji rokovi teku, pripremimo ponudu članovima i prijavu za APR, a prodavcu izračunamo kapitalni dobitak i podnesemo poresku prijavu u roku. Ako tek ulazite u firmu ili je osnivate, pogledajte osnivanje firme i cene, ili nam se javite.
Napomena: tekst je informativnog karaktera i opisuje propise i naknade koje važe u oktobru 2026. Osnivački akt vašeg društva može da odredi drugačije rokove i uslove od zakonskih — pre prenosa proverite konkretan slučaj sa pravnikom ili knjigovođom.